Полипропиленска смола

Полипропиленске смоле су обично непрозирни полимери мале густине са одличним карактеристикама термоформирања и бризгања. У поређењу са другим полимерима, материјал има релативно узак температурни опсег, постаје крт испод -20°Ц и неупотребљив на температурама изнад 120°Ц. Он се првенствено такмичи са полиетиленом и може се учинити транспарентним за предмете као што су провидна паковања, док се полиетилен може учинити само провидним, као на пример у бокалама за млеко. Полипропилен не може да парира оптичкој јасноћи полимера као што је поликарбонат, али је прилично добар.

Полипропиленски хомополимери и полипропиленски кополимери чине већину формулација полипропилена данас. Хомополимер је опште употребе, састоји се од једног мономера пропилена и полукристалног је облика. Доступни су различити кополимери, који у поређењу са хомополимером имају повећану мекоћу, бољу отпорност на удар, бољу издржљивост и жилавост, побољшану чврстоћу на ниским температурама и бољу отпорност на пуцање. Категорија за општу употребу је она која се препоручује за контакт са храном и апликације где је крутост важна. Одређене мешавине ко- и хомополимера резултирају материјалима који имају високу ударну чврстоћу (ПП ударни кополимер); или, помешано са етиленом и бутаном, супериорна својства заптивања филма (ПП терполимер); или побољшане механичке особине као што су чврстоћа топљења и растезљивост (ПП ХМС). Полипропилен је доступан као експандирана пена мале густине затворених ћелија (ЕПП).

Ниска температура жарења полипропилена отежава машинску обраду и мало је урађено на производњи филамената који су погодни за 3Д штампање. Међутим, његова ниска вискозност на температурама топљења чини га веома погодним за екструзију и калуповање, укључујући, на пример, ливење дувањем, компресијско ливење и рото калуповање.

За разлику од многих термопласта, полипропилен не апсорбује лако влагу и под нормалним околностима се обично може обликовати без претходног подвргавања циклусу сушења.